REGRESOTERAPIJA

Tema regresije

KAO DA SAM CELOG ŽIVOTA SAMA

Uvod u regresiju...

-   Sada su važni oset i osećaj...

-   Koračate. U oku svoga uma stvorili ste sliku puta, korak po korak, vidite svoja stopala. Podižete pogled i vidite kuću. Kakva asocijacija se pojavljuje iza mojih reči...

-    Put je u magli, ne baš ispred mene... Ali, magla je... Kuća je sa moje desne strane, velika kuća, izgleda kao škola. I ona je u magli ... (Mesec u znaku Riba)

-    Dobro, šta privlači vašu pažnju na toj kući?

-  Kuća je novija, podseća me na tatinu i maminu kuću koju su sagradili posle zemljotresa. Nije mi se nikada dopadala...

-  Nije vam se dopadala???

-   Ne ...

-  Šta biste na toj kući promenili?

-  Spoljašnjost... Prozore... Tako je ravna, kao škola.

- Promenili biste fasadu, zar ne?

- Da. I oblik bih promenila...

- Kakav osećaj u vama budi ta kuća?

- Nije prijatna, prozori su zatvoreni...

- Dobro, a kada uđete unutra dali vam privlači nešto pažnju?

- Prvo vidim dugačak, mračni hodnik.

- Šta biste unutra promenili?

- POTPUNO SVE  (kategorično)

- Sve biste promenili?

- Da, sve. Naročito raspored, uvek me je nervirao taj raspored. Ogroman hodnik i sa leve i desne strane sobe... Kao kasarna.

- Uredu, sada ćemo tu sliku napustiti, ostavićemo je iza sebe. Na nju ćemo se ponovo vratiti na kraju. Sada pažnju dajte telu koje je opušteno i mirno. U oku svoga uma stvorite sliku lifta. Danas ste došli zbog problema vezanih za decu, osećaja usamljenosti... Ušli ste u lift i... kada pitamo Višu svest na koji sprat treba da odemo da bi se suočili sa korenom svojih problema šta se prvo pojavljuje kao asocijacija?

-  Treći sprat.    

 

Treće polje pada u znak Jarca (rezervisanost, oprez, sputanost) Merkur u trećem polju sekstil/trigon čvorovi, trigon Jupiter i Uran

-         Izlazimo na trećem spratu iz lifta. Sa čim se ovde, u oku svoga uma, prvo susrećete?

-         Vidim isti prostor u kome sam jutros bila, ništa drugo...

-         Uredu...Idite do kraja hodnika. Otvoriće se novi prostor, kao da ulazite u neki tunel. Tu vas ,,usisava,, energija... Na drugoj strani tunela ,,izbačeni,, ste u ,,neku situaciju,, Šta se pojavljuje kao asocijacija u vašem umu nakon ovih reči?

-         Izbila sam na površinu zemlje koja je potpuno opustošena, nema ničega, nema ni biljki... Kao da je sve spaljeno. Samo suva, ispucala zemlja. Nema ljudi, ničega...

-         Pitaćemo višu svest dali smo se povezali sa nečim što ima veze sa prethodnim inkarnacijama, ili sa nečim što ima veze sa genetikom?

-         Genetika (Mesec u 4, na vrhu 4 Sunce na 29 Vodolije)

-         To vam je bliskije? Uredu. Gledajte ispred sebe. Na toj suvoj, ispucaloj zemlji su vaši roditelji, tata i mama. Iza njih su njihovi roditelji, i tako dalje. Čitav niz predaka. Posmatrate taj veliki lanac, gledate u njih... Sada će se, u toj masi neko izdvojiti. Kao da je to neko ko kroz vas živi, ko na vas utiče...

-         Vidim sa mamine strane se izdvaja jedna osoba (vladar 10 Sunce na vrhu 4) Niti je muško, niti žensko (Sunce u Vodoliji) Ova osoba je izašla iz reda...

-         Uredu, pustite tu osobu da potpuno izađe...

-         ??? Zamislite, to je moj ujak koji je bolestan od parkinsa

(Parkinsonova bolest je oboljenje nervnog sistema, koje podrazumeva postepeni gubitak funkcija određenih nervnih ćelija mozga, što vodi poremećaju pokretljivosti i motornih aktivnosti, ali uz dalji razvoj i drugih poremećaja na mentalnom i psihičkom planu.)

Sunce na 29 Vodolije u kvadratu sa Marsom i Neptunom na Asc/živi kroz nju

Mars je dispozitor Venere koja vlada 12 poljem/3 od 10 (ujak, brat od mame)

-         Priđite, posmatrajte ga. Pružite mu ruku.

-         Da. Od sve dece on ima prema meni najviše naklonosti. Uvek me je bodrio tokom studija … Osećala sam to.

-         Uredu, sada ćete, u oku svoga uma svom ujaku prići iza leđa svom ujaku i sa njim se stopiti, možete li to?

-         On je u kolicima…

-         ,,Uđite,, u njegovo telo.

-         Dobro.

-         Osetite ono što on oseća, mislite o onome o čemu on razmišlja…

-         On se trese, SADA SE JA TRESEM CELIM TELOM… (Mars, vladar 1 u kvadratu sa Suncem u Vodoliji/telo se trese)

-         Ne bojte se. Opustite se… Ureeeduuu … Vratite se na isti osećaj samo sa distancom. Posmatrate svet oko sebe. Kako vam svet izgleda iz te perspektive?

-         Žao mi je što nisam zdrav, sav se drmam, nemam mir. Ni spolja ni iznutra… Bože kako je ovo stanje teško, pakleno teško.

-         Vratite se unazad…

-         MOGU LI DA IZAĐEM IZ TELA?

-         NE, NEEE, OSTANITE U NJEMU. Samo se vratite unazad, u mladost osobe u čijem se telu nalazite. Sada ste mlada osoba. Šta osećate, vidite?

-         Imam 23 godine, uspravan sam. Vižljast, pametan…

-         Šta su očekivanja te osobe, šta dolazi kao asocijacija iza mojih reči?

-         Pada mi napamet da sam potpuno usmeren na sebe, imam neke svoje ciljeve, svoje zamisli. Kao da nema nikoga, sve mora sam … (tema regrsije je ,,Kao da sam celog života sama,,

To mu je uredu što mora sve sam, da…

-         Kakve su njegove ambicije, šta vidite?

-         Visoke ambicije, želi da bude inženjer (Sunce u Vodoliji, derivatna 10 kuća ujaka pada velikim delom u znak Lava, ovo je i njena 10 kuća, njene ambicije)

-         Uredu, posmatrajte šta se dešava u vama, posmatrajte bez pokušaja da bilo šta promenite. Bez analiziranja. Samo posmatrajte tok i izkomunicirajte to što osećate, vidite u sebi… Idemo unapred par godina, šta je prva asocijacija?

-         Vrlo je uspešan u poslu, snalažljiv. Sve mu ide od ruke. Ima kontakte …

-         Kako se osećate u tom telu?

-         Sama sam, nemam nikoga. Kao da mislim:,,Pa dobro imam ovaj posao iako nemam ništa  drugo,, nema nikakvog zadovoljstva …

-         Dali zbog toga patite?

-         Ne, neću da patim, NE PRIHVATAM DA PATIM …

-         Idemo dalje, u neku važnu promenu u životu osobe koja sada kroz vas živi.

-         Ženidba. Promašeni brak… Ne volim tu ženu.

-         Zašto si se oženio?

-         Da bi obezbedio materijalni status. (Mamin brat je njena 12 kuća, vlada Venera u konjukciji sa Saturnom/interes,  na vrhu njene 6, ujakove 7/brak)

-         Kako taj bračni život izgleda?

-         Radiću svoj posao, predaću se karijeri a žena je bitna, ali i nije. Neće mi biti prepreka.

-         Idemo u prvo razočarenje, prvu situaciju koja je ostavila posledice na taj život?

-         Ćerka, hteo sam sina…

-         Razvite taj odnos… Ne brinite o tačnosti podataka koje iznosite, oni nisu važni. Samo izkomunicirajte prve utiske koji kroz vas prolaze? A kasnije će vam se sve složiti, uredu?

-         Očekujem od te ćerke mnogo, da završi fakultet, da bude moćna… Jedino ako bude školovana imaće stabilan život.

-         Kada kažem reč ,,trauma,, koji momenat u tom životu vas asocira na ovu reč?

-         Bolest, dobio sam Parkinsonovu bolest u 60 godini. I to me potpuno onesposobljava.

-         Kako se osećate?

-         Jadno… Više ne mogu biti muškarac. Nemoćan sam i slab, bolestan. Preplašen.

-         Ostanite malo u tom stanju, osetite to… Sada idite na trenutak svoje smrti u tom telu, šta vidite?

-         Ne mučim se, nemam bolove koji su inače stalno prisutni u kičmi… Čak ni morfijum nije pomagao. Ali, sada nema bolova… Zapažam mi da žena koju sam oženio daje pogrešne lekove pre smrti, kao da mi se sveti. JA ZNAM DA MI SE SVETI U BOLESTI… (Vladar njegove 7 je Mars u Škorpionu/osveta u konjukciji sa Neptunom/lekovi kvadrat Sunce/život, vitalnost) Svu svoju mržnju i frustriranost kanališe ka meni…                                         Dubok uzdah…

-         Uredu, idemo na trenutak kada duša izlazi iz tela?

-         Imam  osećaj lakoće, ništa me ne boli. Samo posmatram svoje telo kako leži. To telo više nije zgrčeno…

-         Gledate svoj život, šta mislite iz ove perspektive o tom životu?

-         To je bio život pun bola, puno neuspeha …

-         Interesantno, duša kaže da je život pun neuspeha a znamo da je osoba koja je u tom telu živela bila vrlo ambiciozna, težila statusu i materijalnoj bezbednosti, jeli tako?

-         Daaa…

-         Pa gde je tu neuspeh… Šta bi duša rekla toj osobi ?

-         Rekla bi da je ovako bio dobar ali prema svojim roditeljima nije… Nije bio osećajan i dobar sin. Ignorisao je svoje roditelje (Vidimo da ujakova osa 4/10 zauzima Znakove Rak/Jarac a Saturn je u znaku svog pada u Ovnu/ja, meni)

-         Stideo si se svojih roditelja…

-         Neka duša nabroji sve loše osobine, dali to možete?

-         Mogu. Duša kaže:,,Bio si za neke stvari lenj, nisi bio dobar sin, niti brat. Bio si loš prema svojim sestrama. Prema ženi si bio loš muž…Ali prema deci dobar. ,,

-         A u karakteru’

-         Jak i istrajan.

-         Šta je bilo loše u tom karakteru?

-         Velika alavost prema novcu, baš alavost. To je prava reč.

-         Šta bi mu duša poručila?

-         ,,Ja ti opraštam sve,,

-         Kada bi imali priliku da ponovo birate dali bi izabrali da prođe kroz takvo iskustvo još jednom?

-         Sada bi uradio drukčije.

-         Šta bi uradili drukčije?

-         Ne bi se oženio tom ženom, ne bi se oženio zbog interesa već iz ljubavi. Ne bih pati što nemam sina. Imam dve zlatne ćerke i uživaću u njima. Ne bih bio toliko pohlepan, vidim da ima dosta… Osećam da sam se razboleo zbog te alavosti, pohlepe… (Vidimo da je u njegovoj 2/novac, sistem vrednovanja vladar 6/fiziologija, bolest Mars u konjukciji sa Neptunom/bolest i kvadratu sa Suncem/vitalnost, zdravlje) Takođe me muči griža savesti prema roditeljima jer im nikada, do samrti nisam dao ni čašu vode, nisam im ni na koji način pomogao. Bilo mi je teško čak i da dođem u selo da im pomognem oko drva za zimu. Imam utisak kao da sam ih ostavio kao pse…                                                                    Uzdah

Moje sestre su zbog svega patile ali ja sam ih prezirao i ignorisao. Jednu sestru sam čak i tukao zbog moralnih predrasuda. Kada je ostala bez muža, jedan sin je nastavio da je zlostavlja ali ja nisam ništa učinio da joj pomognem. Ni na koji način. Ni materijalno, niti kao moralnu podršku… Da, sve bih ovo promenio. I znam… Ne bi se onda razboleo.

-         Uredu, sada napravite taj život u oku svoga uma baš takvim. Kreirajte ga na način na koji ste opisali. Sa svim promenam koje ste opisali…

-         Oženio sam se sada iz ljubavi, volim svoju ženu. Rađa mi decu ali nije važno dali su dečaci ili devojčice. Otišao sam u grad ali o roditeljima brinem. Pomažem im da naprave kuću u kojoj žive udobnije. Radim ali sada to više nije onako bolesno. Uživam sa decom i suprugom u slobodno vreme, posvećujem im se. moja pažnja je sada sa njim jer ONI SU SADA VAŽNI… Zajedno putujemo, družimo se. Imam dovoljno novca da pomognem i sestrama, pružam im podršku i ne osuđujem ih zbog njihovih izbora.  Na imanju ima dovoljno svega za sve nas. Nisam više pohlepan… Sada bih bio tolerantniji prema svojim poslovnim partnerima, imam više sluha. Posledica toga je veći poslovni uspeh i stabilne finasije. Pomažem sestri koja je u lošoj situaciji nakon smrti svoga muža. Jako sam zadovoljan…

-         Lepo, sada iz te perspektive pogledajte svoju 60 godinu?

-         ZDRAV SAM, VITALAN I SPREMA SE ČAK I ZA NOVI POSAO, nema veze što imam 60 godina…                                                                         Osmeh…

-         Lepo, pogledajte šta se dešava od tog trenutka za pet godina? Kakv je prvi utisak?

-         Ja sam divan starac, sa belim šeširom i štapom. Osećam se kao gospodin koji odmara i posmatra brodove koji dolaze i odlaze… Zadovoljno se smešim dok unuci oko mene trče. Ćerke me ljube…

-         Uredu, idete na momenat svoje smrti, sada…

-         Duša je sada zadovoljna, sada je  mirna i ništa više u svom životu ne bi menjala…

-         Uredu. Sada ćemo pažnju prebaciti na sliku predaka, sećate li se?

-         Da.

-         Šta sada vidite?

-         Prilazim redu iz koga je istupio ujak, o Bože! On sada plače ispred mene. Želi nešto da izgovori ali ne može, kao da ima neki stid od mene… Gleda me i kaže: ,,HVAAALA TI,, Suze iz njegovih očiju nikako da se zaustave…

-         Recite  mu da se pokloni svojim roditeljima. I vi isto sa njim…

-         Jesmo, duboko smo se poklonili…

-         Šta kažu?

-         Majka mu prilazi i miluje mu lice. Kaže da nikada nije mogla da mu da pažnju i nežnost koju je želeo jer je bilo sedmoro dece. Nije imala vremena, a želela je… Zagrlio je majku i oca. Pokloanja se svim precima ispred sebe. Kada je završio okreće se napred, svi preci sada stoje iza njegovih leđa i postaju njegova snaga.

-         Sva energija predaka sada je u njemu…

-         Šta sada, dok ovo gledate vidite?

-         Vidim krupnog, snažnog muškaraca. Zdrav je i pun vitalnosti.

-         Dobro, odmaknite se i gledajte ponovo svoje pretke, šta vidite?

-         Sada niko ne izlazi iz reda, svi su mirni i dostojanstveni.

-         Poklonite se svojim roditeljima, i svim precima.

-         SADA NAPRAVITE PARALELU IZMEĐU SVOG ŽIVOTA I ŽIVOTA UJAKA.

-         Ambiciozna sam u odnosu na svoju decu ali, imam i strah da će propasti. Osećam se nemoćno kada su oni u pitanju. Plašim se da im neću pomoći…

-         Videli smo kuda to vodi, kada pitamo višu svest KUDA TO VODI šta se pojavljuje kao odgovor?

-         PROOOOPASTI …                                                                              Dubok uzdah

-         U kom smislu?

-         Izgleda da me to vodi ka tome da ostanem sama, izbezumljena…

-         Progresirajte se u budućnost? Ostanite ovakvi kakvi jeste i pogledajte šta vas čeka u budućnosti?

-         Jedan od sinova nije zadovoljan svojim životom, muči se profesijom koju je odabrao… Pa ni drugi sin nije srećan, izgledaju melanholično, kao da sebe traže? I, KAO DA ZA SVE MENE KRIVE !!!

-         Šta bi vam rekli?

-         ,,Pusti me da živim svoj život,, ,,Hajde majko, skloni se…,,

-         Uredu, napustićemo ovu sliku. Ako vas pitam da nabrojte svoje loše osobine šta biste mi rekli?

-         Netaktična sam, naročito sa decom. Sve što radim sa njima je pogrešno. Prema pacijentima imam puno takta i razumevanja a sa njima je sve suprotno. SVESNA SAM, VIDIM TO… ALI RADIM. Često im kažem ružne reči, psujem ih, kritikujem. O Bože, sada se gadim kakve reči izgovorim…

-         Sa pacijentima sam umerena, upravo onako kako treba. Zato sa njima imam uspeha…

-         Videli ste gde vas to vodi?

-          Jeeeesteee…                                                                            Duboki uzdah

-         Nemojte zadržavati suze, slobodno dozvolite emocijama da se ispolje. Jel vam telo negde blokirano?

-         Jeste, desna ruka je ukočena…

-         Namestite se udobno, opustite ruku. Namestite je tako da vam bude opuštena…

-         Šta bi promenili u svom životu?

-         Ne bih bila toliko pod sresom još kao devojka, ne bi toliko patila u vezi. Ne bih se prepustila tolikim strahovima. Ne bih glumila ono što nije da bi se potvrdila. Plašila sam se da će me odbaciti, šta će o meni misliti… Nikada nisam slušala sebe, svoju intuiciju. Uvek radim kako treba, kako mi je nametnuto… Promenila bih sebe još iz detinjstva… U školi stvari nisu bile jednostavne. SADA ZNAM KAKO SE OSEĆAJU MOJA DECA…                                                     Plač

-         Strašno je što ja ne razumem svoje dete da se ovako oseća, a sam sam kroz sve ovo prošla što se i njemu dešava…                                                                   Plač

-         Zastanite, pogledajte svoje dete… Zagrlite ga. Šta biste mu poručili iz ove pozicije?

-         Ništa nije važno, samo budi srećan. Nemoj biti nesiguran, ali ako jesi… Proći će, ne brini. Mnogo te volim sine!

-         Pogledajte svoju decu, šta bi oni vama rekli?

-         Hajde majko, opusti se J

-         Iz ovog stanja, sada vidite šta su prave vrednosti, ŠTA VAM KAŽE VAŠA VIŠA SVEST? 

-         Da su mi deca srećna i zdrava…  

-         Setite se ambicije ujaka, do čega je njega dovela ambicija?

-         Do bolesti.

-         Dali vi sebe želite da dovedete do bolesti? Da deci prenesete tu ambiciju i da oni budu bolesni?

-         Neee, nikaaadaaa…

-         Uredu, poklonite se svojim roditeljima, posebno ocu koji vas je sputavao!

-         Jesam, ponosan je na mene. Grli me…                                                    Plač     Znam da mu je puno trebalo da podigne ruke, sada osećam da me voli…

-         Napravite sebi novi život sa suprugom, želite li to?

-         Daaa!

-         … Nisam više toliko agresivna, ne izgovaram teške reči. I on je prema meni bolji.  Postoje stvari kojih se stidim, sada ću to popraviti. Sada imam više razumevanja prema deci, više topline i bliskosti. Sada imam jasnu granicu i tačno znam šta je za njih korisno. Osećam to… Sada ću imati poverenja u svoju decu. Ne ide mi to baš to sa mlađim…

-         Dobro zamislite sliku mlađeg sina, sliku svoje ambicije i pritiska na njega. I zamislite da je u budućnosti bolestan.

-         Ne, to ne želim.

-         Uradite to što vam govorim.

-         Ne daj Bože. Strašno…

-         Hmm…

-         Sve je bolje od ovoga da je bolestan, nije važno kakav je. Dali je uspešan ili ne, loš đak ili dobar, ništa nije važno. Samo neka je zdrav.

-         Uredu, sada ga zamislite zdravog, opuštenog i srećnog. Prepustite ga Univerzumu, prepustite ga sebi jer tako ćete otvoriti put poverenja. Tu ste kada mu trebate ali nema više pritiska koji je stalno prisutan.

-         Da. Više me ne laže da bi me zadovoljio, više se ne oseća kao da ga progonim… Sada samo želim da je zdrav i živ, OSEĆAM TO. I verujem mu… Znam da će uraditi najbolje što može. A sa tim koliko može ja sam srećna i presrećna… STVARNO JE TAKO. Neću više ništa.

-         Šta kaže on?

-         Hvala mama!!! Neću te izneveriti…

-         Ako pitam kakav je rezultat ove promene šta biste odgovorili?

-         Zadovoljna sam…

-         Isped sebe imate sebe, razumete li šta želim da vidite? Jednu sebe koju ne volite, koja vas je dovela do toga da se kajete zbog određenih postupaka, i drugu sebe koja ovo posmatra.

-         Da

-         Pogledajte sebe, šta vidite?

-         Nisam mogla ništa drugo…

-         Uredu, zagrlite sebe, nemojte se odbacivati. Oprostite sebi, možete li to?

-         Da, mogu…

-         Dali sada vidite da je sve što ste doživeli moglo biti jedna velika zabluda, i sa decom, mužem, ocem…

-         Da, sve si opraštam, takva kakva jesam. Takvu sebe volim… Idem napred, dalje…

-         Uredu, sada imate celu porodicu na okupu, šta vidite?

-         Ljubim svog muža, pa neka je takav kakav je… Ljubim svoju decu.

-         Poklonite se svom mužu, kao što ste se poklonili roditeljima i pretcima, možete li? Recite da ga prihvatate za oca svoje dece i svoga muža.

-         Rekla sam.

-         Kakav je to osećaj?

-         Oslobađajuć je… On je zadovoljan, miran je i veruje mi. Ja više ne trčim za uspehom. Ambicija prema sebi, deci, mužu više nije primarna. Sve što dođe, dobrodošlo…

-         Pogledajte svoju budućnost sa ovom slikom.

-         Srećna sam, svi stoje u amfiteatru i slušaju moje izlaganje..

-         A da ste ostali onakvi kakvi ste došli pre regresije?

-         Vidim da sam sva ukočena, kao da imam artritis. Ima sliku u kojoj sam sva iskrivljena…

-         Jel vidite da je to ista bolest kao kod ujaka?

-         Ohh, daaa… Sećam se, njegova ambicija ga je dovela do bolesti. Kada sam mu napravila novi život videla sam prelpog satrca sa belim šeširom…

-         Ostanite sa ovom slikom, sa ovom energijom.

-         OSEĆAM POTPUNI MIR, sve je u meni mirno. Kao da sam propusna za sve… Sve u meni diše. Sve je tiho. Osećam da nisam više onako negativna, kao da sam se promenila.

-         Dali to osećate?

-         OSEEEĆAM TO…

-         Jesu li svi pretci mirni, pogledajte?

-         Jesu, svi stoje uredu. Sada su mi ,,vetar u leđa,,. Tako što sam nešto u sebi promenila, promenila sam i kod njih. Vidim da su zadovoljni.

-         Ako ste ljuti, ako  sada psujete kako to sada izgleda?

-         Nema više one žuči, mogu da psujem i da se smejem!!!

-         Uredu, vratićemo se. Na trećem smo spratu, na spratu kontakta, komunikacije. Ovde je bio problem.

-         Da, sada nije važno jer vidim da je sve uredu onako kako jeste.

Izlazak iz regresije i test

-         Koračate putem kojim ste išli kada ste ulazili u regresiju, podižete pogled i vidite onu istu kuću koju ste videli kada ste ulazili u regresiju, kako vam sada ta kuća izgleda?

-         Otvoreni su prozori, ima svetla u jednoj sobi. Oko kuće je mnogo više zelenila, drveća. I nije mi više tako odvratna kao kada sam dolazila… Unutra je renovirana, hodnik više ne izgleda tako dugačak. Nemam više onu odbojnost, strah, odvratnost…

-         Ova kuća ste vi!!! Ovo nije kraj, još mnogo toga imate da uradite na sebi. Za sada toliko! Toliko ste danas mogli da dobijete od sebe.

-         Hvala !

Sertifikat za bavljenje regresoterapijom stečen je 11.03 1999 godine u centru za međunarodno istraživanje energetske medicine dr.sci Ljubiša Stojanović u Novom Sadu od J.E.Sigdell –a, ovlašćenog od Brayan Jameison-a

                                                                       Tanja Joksimović    063/73-73-426