Razlog dolaska na regresiju jeste osećaj nesvesnog besa...

REGRESIJA

16 april 2014  

Razlog dolaska na regresiju jeste osećaj besa prema osobi sa kojom je bio u kontaktu poslednjih meseci iako za to nema objektivnih razloga. Čak ga ni ne poznaje toliko blisko ali mu to nije smetalo da uđe u konflikt, pri čemu su jedan drugog izvređali i u potpunosti prekinuli komunikaciju.

Ima osećaj da iza toga stoje mnogo dalji i dublji razlozi te želi da razume ovu situaciju. Da, ako je to moguće, sebe dovede u ravnotežu koja je izgubljena zbog ovoga jer se neprekidno time misaono i emocionalno bavi.

Nakon uvoda u regresiju natus se je našao na poljani gde vidi nekakvu tuču. Upućen je da priđe bliže i pogleda šta se dešava.

Vidi zaprežna kola i čoveka koji je bacio na tlo siromašno obučenog mladića i besomučno ga udara.

Na pitanje ko su ti ljudi usledio je odgovor gazda i njegov sluga.

Dalje regresija teče ovako:

-         Dali si ti neko od ovih ljudi?

-         Da.

-         Ko si ti u slici koju gledaš?

-         Ja sam sluga.

-         A ko je osoba koja te udara?

-         Moj gazda.

-         Povezi se sa osobom za koju osećaš da si ti. Osećaš emocije koje on oseća, gledaš njegovim očima, trpiš bol koju trpi on... Uredu, možeš?

-         Da

-         Šta se sada dešava?

-         Brišem krv.

-         Uredu, idemo dan, dva unapred u toj slici, šta se dešava?

-         Ležim na krevetu u siromašnoj kući. Pod je zemljan. Vidim prozore, vrata... Na ulazu je krpa koja zaklanja prolaz.

-         Nema nikoga sa tobom?

-         Trenutno ne, dan je jer vidim svetlost koja prolazi kroz prozore i vrata. Oporavljam se od batina. I ponovo počinjem da radim...Hranim konje, vozim zapregu. Ruke su mi žuljevite.

-         Idemo u sledeću bitnu situaciju u ovoj priči, šta se pojavljuje kao asocijacija iza mojih reči.

-         Uvukao sam gazdu u klopku, nas dvojica smo sami... Vidim kratak nož koji sam mu zabio u grudi.

-         Uredu, šta se dalje dešava?

-         On je mrtav, ja počinjem da ubadam sebe. Noć je. Želim da isceniram napad. Pod svetlošću fenjera vidim da je njegova košulja natopljena krvlju. Ubadam sebe po rukama i nogama. Padam pored njega, ali.... I ja umirem...

-         Uredu, oseti kada se je tvoja duša odvojila od tvoga tela. Diže se iznad scene i posmatra. O čemu razmišlja?

-         Duša vidi dva tela koja leže jedan pored drugog, i moja ruka koja dodiruje ruku moga gazde.

-         Šta ta ruka poručuje?

-         Ljubav, sigurnost...

-         Kada bi dušu pitali kakav je bio život te osobe koju je napustila? Dali postoji poruka?

-         Nauči da voliš.

-         Uredu, pitaj svoju Višu svest šta to znači: ,, Nauči da voliš,,

-         Trebalo je da bude drukčije da bi bilo ljubavi. Stalno su bile batine, i stalno je postojala želja za dokazivanjem.

-         Sluga se dokazuje?

-         Da.

-         Šta dokazuje?

-         Da je vredan, da radi. Na neki način je tražio priznanje tog gazde.

-         Napravi paralelu sa sadašnjim životom, gde to isto radiš sada?

-         Isto tako se trudim da se dokažem. To je bilo veoma izraženo pri poslednjem poslu na kome sam radio. Na sadašnjem poslu nije toliko izraženo.

-         Dobro, da je moglo biti drukčije kako bi to izgledalo, drukčije?

-         Trebalo je skloniti se, otići...

-         Sluga kao da je želeo to, zar ne?

-         Da.

-         Šta stoji iza te želje? Osim da se dokaže dali postoji neka druga potreba?

-         Jedino mi pada napamet rečenica:,,Naći nekog drugog, drugog gazdu,,

-         Videli smo da si u tom životu dobijao batine, da si se osvetio jer te je gazda povređivao tako što si ga ubio, idemo sada u inkarnaciju koja je ovome prethodila. Čime si to zaslužio?

-         Vidim divno obučenu ženu, u žutoj, raskošnoj haljini. Izglada bogato. Hladna je, bezosećajna. Upravlja ogromnim imanjem. Vrlo lukava, i vrlo promišljena. Surovo je kažnjavala one koji su radili za nju.

-         Sada si svetlost, posmatraš to, pitaš svoju Višu svest:,, Ko sam ja u ovoj priči?,,

-         Ja sam ona.

-         Uredu, uđi u telo te žene. Razmišljaš onako kako ona razmišlja, osećaš ono što ona oseća...

-         Prazna je, tužna...

-         Zašto?

-         Nema nikoga.

-         Zašto nema nikoga?

-         Zato što ne dozvoljava nikome da joj priđe.Vrti se u začarabnom krugu...

-         Zašto?

-         Štiti bogatstvo.

-         I takva kakva je bila morala se je roditi kao sluga u sledećme životu i osetiti bol koji je nanosila, dali se tvoja Viša svest slaže sa ovim?

-         Da!!!

-         Uredu, napravi papralelu između sadašnjeg života i života te žene, šta se pojavljuje prvo kao asocijacija nakon mojih reči? Gde si sada takav, šta sada prolazi kroz tebe?

-         Biiiooo sam takav dok sam radio u školi, ne toliko surovo, ali sam kažnjavao. Pokazivao sam moć.

-         Uredu, ako to sve posmatraš kao duša, dali ti je žao, ili možda ne osećaš ništa?

-         Žao mi je.

-         Dali OSEĆAŠ da ti je žao?  

-         Da, osećam...

-         Idemo unapred, do trenutka smrti te žene, šta se pojavljuje kao asocijacija iza ovih reči?

-         Samo smrt. Vidim sliku pobune, ona je izbačena iz kuće, opljačkana, mučena. Ovde je gomila ljudi, svi je udaraju... I, završila je obešena.

-         Duša izlazi iz tela i posmatra sliku ispod sebe, šta bi rekla?

-         Trebalo je verovati drugima.

-         Gde nije verovala?

-         Sve je morala da kontroliše, sluškinje su bivale kažnjavane za najmanju sitnicu. Ako je samo čvor na korsetu na haljini bio jače zategnut nego što je ona mislila da treba devojka je dobijala batine.

-         Gde u ovom životu moram sve da kontrolišem, šta se pojavljuje kao asocijacija iza ovih reči?

-         Ja sam takav uvek.

-         Gde je to sada, konkretno. Neka ti Viša svest pokaže sliku.

-         Moj odnos sa sestrom. Sa majkom. Moj odnos sa čovekom o kome smo pričali i zbog koga sam došao na regresiju. Ja želim da iskontrolišem svaku situaciju. Da ja nađem rešenje, ne neko drugi.

-         Uredu, sada iz ove pozicije napravi toj ženi drugi život. Kako bi izgledao njen život drukčije? Dali razumeš šta želim?

-         Da.

-         Uredu, slušam...

-         Pa, bila bi druželjubivija, retko ko joj je dolazio, i ona je retko gde odlazila...

-         Uredu, u oku svog uma ,,oživi tu sliku,, Ona je sada otvorenija, druželjubivija...

-         Vidim da se smeje, u lepoj tirkiznoj haljini drži lepezu i prolazi kroz plesnu dvoranu.

-         Udahni joj drugi život...

-         Tu su sluškinje, sređuju je. Ispunjavaju njene želje ali bez straha. Jedna od njih stavlja joj medaljon oko vrata. Iskreno joj se divi... Ona je nagrađuje. Daje joj novčić ...

-         Uredu, neka slika tog života u celosti bude drukčija...

-         Ona se udaje za bogatog čoveka, takođe... Čak ga i voli. Okružena je decom. Ali, ipak umire mlada. Nije dočekala unučiće.

-         A kakva je smrt sada?

-         Mirna, nije dugo bolovala. Sve je trajalo kratko. Ali mirno, u krevetu...

-         Uredu, ta duša se sada rađa u sledećem životu. Onom životu u kome si video da si sluga koji je ubio svoga gazdu...

-         Da, sada vidim da sluga ne živi u onakvoj kući, siromašnoj sa zemljanim podom. On sada živi u glavnoj kući. Lepo je odeven i ne radi teške poslove. Isto sam sluga ali sada imam ,,čistiji posao,,

-         I šta se dešava sa gazdom sada...

-         Gazda ipak umire nasilnom smrću ali ga nije ubio sluga...

-         Dali si to bio ti?

-         NE, to nisam uradio ja! Vest o njegovoj smrti me je zatekla u njegovoj kući. Pobrinu sam se oko sahrane.

-         Dali ti je jasno da ako izmeniš nešto u prošlosti možeš izmeniti posledicu u budućnosti, dali to vidiš?

-         Da.

-         Šta u ovom životu sada radiš pogrešno, šta se pojavljuje kao asocijacija iza ovih reči?

-         Prva reakcija koja dolazi se ispolji kroz mene, ne stanem, ne promislim. Samo izađe iz mene.

-         I , kada bi se to tako nastavilo kakav je posledica toga?

-         Konflikt za konfliktom.

-         Mogu li sebe da zamislim da reagujem drugačije, ,,oživi takvu sliku,,

-         Osmeh.

-         Zamisli provokativnu situaciju, šta radiš drukčije?

-         Potapšem osobu po ramenu sa rečima:,,Sve će biti uredu,,

-         Pogledaj kakva je posledica ovakvog čina?

-         Nema bure, situacija je još malo napeta ali se smiruje.

-         Gde te burne reakcije dovedu?

-         U emotivni haos.

-         Konkretno?

-         Ne mogu da se koncentrišem, za sve mi treba više vremena. Padam u depresiju.

-         Uredu, sada si u PREDVREMENU konfliktne situacije, setićeš se gde te vodi reakcija i šta radiš?

-         Sada je drukčije.

-         Uredu, oseti trenutak u kome ,,imaš izbor,, možeš reagovati, ili ne reagovati? Šta se u tom trenutku dešava u tebi pogledaj u sebe?

-         Stojim i gledam, mogu se osećati uznemireno ali neću reagovati. Potrudiću se da se smirim...

-         Kako mogu da smirim sebe?

-         Napuštam prostoriju, bar na kratko. Ne reagujem, samo posmatram...

-         Šta je sada posledica toga?

-         Situacija je smirena.

-         Uredu, možeš li to da osetiš?

-         Da

-         Pogledaj kako bi se situacija odigrala da reaguješ?

-         Vidim vrtlog.

-         Pogledaj svoj odnos prema sestri i majci, šta se pojavljuje kao asocijacija iza mojih reči?

-         Ne želim da rešavam njihove međusobne probleme.

-         Sećaš li se kada sam te pitala da napraviš paralelu između onog i ovog života?

-         Da.

-         Šta si rekao? Sećaš li se?

-         Da je sličan osećaj krutosti u oba života.

-         Ta krutost ako ostane takva kakva je sada, progresiraj se i pogledaj kakav će biti njen rezultat u budućnosti?

-         Ostaću sam.

-         Uredu, a ako to promeniš u fleksibilniji stav, napravi sliku toga, dali se nešto menja?

-         Onda ću biti povređen.

-         Od majke, sestre?

-         Ne. Svi će me povrediti...

-         Dakle, krutost koristiš da se  zaštitiš?

-         Da, vidim to kao štit oko sebe. Samo se vide noge i glava, ništa drugo...

-         Ako to skineš bićeš povređen, ako to ostaviš ostaćeš sam. Jeli tako?

-         Da.

-         Pitaj Višu svest da ti pokaže šta ti je činiti?

-         Vidim sebe kako stojim bez štita.

-         Dali to znači da ti tvoja Viša svest poručuje da skineš taj štit uprkos opasnosti da budeš povređen?

-         Da.

-         Uredu, zamisli kako  ga skidaš, napravi sliku ovoga u oku svoga uma. Malo si nesiguran u to, zar ne?

-         Jeste.

-         Uredu, skini ga ali ostavi pored sebe da bi mogao da ga vratiš ukoliko to bude potrebno.

-         Uredu.

-         Sada se progresiraj u budućnost bez štita. Šta vidiš?

-         Strah...

-         Pogledaj situaciju u kojoj si, jeli taj strah ima objektivnu pozadinu?

-         Ne

-         Uđi u situacije u kojima bi mogao biti povređen, bez štita si. Šta je prva asocijacija nakon ovih reči?

-         Vidim da se mogu izmaći...

-         Pitaj svoju Višu svest dali ti štit treba?

-         Neee!

-         Uredu, zamoli je da ti objasni zašto ti štit ne treba, šta kaže?

-         Viša svest odgovara: ,,Kako ćeš upoznati sebe i svoje ciljeve ako se od svega štitiš. Gde je onda smisao iskustva kroz koje prolaziš?,,

-         Hmm, lepo ti je odgovorila. Zahvali joj se... I idi u situacije u budućnosti u kojima je moguće da budeš povređen, a bez štita. Šta se dešava?

-         Sada imam ljubav a time i sigurnost.

-         Uredu, zamisli sestru i majku, oseti ljubav prema njima, dali se je nešto promenilo?

-         Rešite svoje probleme među sobom. Ja u tome ne učestvujem, mada ću vam pomoći ako mogu.

PRIMEBA TERAPEUTA: Osoba i dalje nije spremna, ili zrela da promeni odnos prema sestri i majci. Ovo će naći adekvatnu posledicu na nivou egzistencije, emotivne stabilnosti i u komunikaciji sa najbližim ljudima.

-         Dali se osećaš u ovome prijatno, dali, možda, nešto smeta?

-         Ne, osećam se uredu.

-         Pokloni se svojoj majci, možeš li? Tu je i otac, i njemu se pokloni. Oseti zahvalnost za život koji su ti podarili. Poljubi njihovu ruku i oseti njihov blagoslov. Kako ti izgledaju?

-         Sijaju !

-         Pogledaj u sebe, kako sam sebi izgledaš?

-         Zračim kao i oni !!! Izgleda kao da sam svuda okolo.

Sledi ritual povezivanja sa precima koji smo uradili u narednih 15-tak minuta.

-         Uredu, idemo dalje, čovek zbog koga si došao na regresiju danas, ko je on u prethodnoj inkarnaciji ?

-         On je gazda koga sam ubio!

Sledi ritual opraštanja narednih 10-tak minuta.

Nakon rituala ...

-         Sada ima svetla između tebe i ovih ljudi, osećaš li to?

-         Da!

-         Kako se osećaš?

-         Mirno.

-         Kad kažem reč SUJETA, kakvu imaš asocijaciju na ovu reč?

-         Hmmm, JA...

-         Kada pitamo Višu svest dali ti je ona korisna ?

-         Nije!

-         Odvoj sujetu od sebe, kao da su u pitanju dve osobe. Sada ova osoba koju zovemo ,,sujete,, stoji ispred tebe, opiši mi je, kako izgleda?

-         To je jedna rugoba, niska, zgrčena...

-         Uredu... Kada malo bolje pogledaš vidiš da to biće ispred tebe nije srećno.

-         Mmm-hm, nije...

-         Uredu, priđi tom biću i zagrli ga, kako ti to izgleda? Može li?

-         Mogu.

-         Kako se ta osoba sada oseća?

-         Pokušava da se isčupa iz tog zagrljaja!

-         Zašto?

-         Nesigurna je.

-         Uđi u tu osobu i pogledaj zašto je nesigurna.

-         Imam strah.

-         Od čega?

-         Kao da sam u vrzinom kolu, nesigurnost izaziva strah a strah, nesigurnost. Izgleda kao spirala...

-         Uredu, odvoj se ponovo i pitaj ,,sujetu,, dali želi da ostane u tom strahu?

-         Ne!

-         Šta će je tvoja Viša svest posavetovati?

-         Viša svest će reći da skine štit koji nosi.

-         Uredu, već imaš jedan štit, sećaš li se, pored tebe smo ga spustili?

-         Da, sećam se...

-         I sada je i drugi štit tu, vidiš li?

-         Da!

-         Zagrli sada to biće koje nazivamo tvojom sujetom, kako ti to sada izgleda?

-         To su, sada, dva sjajna bića. Toliko sijamo da ne vidim...

-         Kako se sujeta sada oseća?

-         Ne vidim je više od svetlosti, nema je...

-         Dali je ovo ispravan put, šta kaže tvoja Viša svest?

-         Jeste! Svakim delom, svakom tačkom na svom telu to osećam!

-         Pozvaćemo Anđela čuvara, kakva je asocijacija nakon ovih reči?

-         To je stvarno Anđeo, sa krilima....

-         Uredu, reci mu da nešto uradi sa tim štitovima?

-         Dodirnu ih je, oni su se rastopili, postali su jedna svetla kugla koja se vrti. Uzeo je tu kuglu, duno je i ona je otišla...

-         Lepo, kako se osećaš?

-         Olakšano, ali i uplašeno.

-         Uredu, pogledaćemo šta je pozadina te uplašenosti, može?

-         Izgubio sam osnovu za svoju sigurnost, ono čega sam se držao?

-         A to su štitovi?

-         Da!

-         Idi u budućnost i pogledaj šta će biti? Progresiraj se, sada si bez štitova?

-         Idem potpouno veseo, veeeseo, sa osmeeehom. Bukvalno se osećam kao da širim svetlost oko sebe...

-         Uredu, ima li onda osnova za strah?

-         Neee!

Sledi ritual isceljivanja energetskog tela.

Nakon rituala ...

-         Uredu, kako se osećaš?

-         Dobro se osećam.

-         Sada uđi u situacije koje bi mogle da te povrede, šta se dešava sada?

-         Sada se situacija neutrališe. Ne postoji situacija...

-         Dali to znači da si ti drukčiji?

-         Da, kada sam ja drukčiji i situacije sa kojima se srećem su drukčije.

-         Možda nećeš moći da imaš neutralnu situaciju uvek, ali, ako se ne identifikuješ sa situacijom uvek ćeš je videti pre vremena, pre nego što nastane? Jeli ti ovo jasno?

-         Da! Uvek se mogu setiti svetla...

-         Uredu, sada ideš ka situaciji koja za tebe predstavlja iskušenje? Šta se dešava?

-         Setim se svetla, i šta god da se desi dobro je. Čak ne mora biti onako kako želim, očekujem. Sve je dobro!

-         Uredu, ostani sa tim SVE JE DOBRO...

-         Progresiraj se godinu-dve unapred od ovog momenta, kakve asocijacije se pojavljuju?

-         Da sam srećan...

-         Dali Viša svest želi da ti pokaže nešto važno za budućnost sada?

-         Ne!

-         Zahvali se svom Anđelu čuvaru, dali želiš nešto da ga pitaš sada?

-         Ne!

-         Ti si svetlo koje se vraća. Ispred lifta smo na 5-om spratu. Kako se osećaš?

-         Divno, ispunjeno!

-          

Izlazak iz regresije i test šta je urađeno

-         Ideš korak po korak putem, gledaš u svoja stopala, podižeš pogled i vidiš kuću koju si video i kada si u regresiju ulazio...

-         Sada je sasvim drugačija, dograđena. Sa vrtom... Bela, oko nje raste bršljan a ispred je fontana.

-         Šta je u kući?

-         U kući je mir, lepo je i svetlo... Poređane su saksije sa cvećem.

-         Uredu. Dali se sećaš kakvu si kuću video kada si ulazio u regresiju?

-         Da!

Izlazak iz regresije 

Tanja Joksimović

Profesionalni  ISAR  C.A.P  astrolog i regresoterapeut

Mobilni

+381 63 73 73 426      

Adresa e-pošte

tanjaj63@gmail.com